Iz ponašanja Švedske tokom Hladnog rata mogla bi se izvući pouka.
Finska ozbiljno shvata pretnju koja dolazi sa istoka. Geopolitička situacija mu ne ide u prilog i ne može, naravno, da se pomeri na povoljniju lokaciju niti da promeni činjenicu da sa Rusijom deli granicu dugu 1.300 kilometara.
Upravo zbog toga zvanični Helsinki ne čeka da se razbuktaju problemi, već se priprema za najgori scenario. Pored toga što je Finska, neutralna zemlja od Drugog svetskog rata, ušla u NATO u aprilu 2023. godine, ozbiljno je počela da priprema građane i vojsku za slučaj ruskog napada.
„Međutim, pretnja koja visi u vazduhu nije nužno dobra za njenu ekonomiju“, napominje Elisabeth Brav, ekspert Atlantskog saveta, međunarodne organizacije koja se bavi globalnim izazovima, sa sedištem u Vašingtonu. Finska će morati da radi još više da zadrži interes investitora i izbegne štetu koju negativan publicitet od geopolitičkih pretnji može i već ima po njenu ekonomiju.
Naime, ističe Brav, upravo je to mesto gde je problem Finske, uprkos svim preventivnim merama i sveobuhvatnoj pripremi. I postoje skrivene lekcije za druge zemlje.
Šta će biti, niko sa sigurnošću ne može da zna. Međutim, Finska svojim primerom pokazuje koliko su pametne i promišljene zemlje pozicionirane u trenucima geopolitičke krize. Finska, piše članak za Politico Brav, mora javno da govori o pretnjama sa kojima se suočava i da upozori svet na moguće turbulencije. Ona mora da upregne sve svoje snage da se pripremi za najgori scenario, a to je već u velikoj meri uradila.
Finska ima obaveznu vojnu službu za muškarce, što joj omogućava kontinuiranu vojnu obuku za nove regrute. Ima 280.000 vojnika i 900.000 obučenih rezervista, a reč je o zemlji sa 5,6 miliona stanovnika. Naručuje novu opremu, modernizujući svoju vojsku. Vojne baze i strateški objekti se često nalaze duboko pod zemljom, raspoređeni u obliku švajcarskog sira, sa složenom mrežom tunela ispod Helsinkija. Njihova Nacionalna agencija za hitne slučajeve je spremila strateške rezerve ključnih resursa koji uključuju žito i gorivo i mogu zadovoljiti šestomesečne potrebe zemlje.
Međutim, ona se suočava sa strahom investitora i trenutno traži način da svoju ekonomiju učini „otpornom“, kao što je to učinila sa stanovništvom i vojskom. Brav piše da bi se iz ponašanja Švedske tokom Hladnog rata mogla izvući pouka. Švedska je tada, prema ovom autoru, stavila celu zemlju, uključujući njen ekonomski sektor, u stanje ratne pripravnosti.
Oko 11.000 kompanija ocenjeno je kao “ključno” za ekonomiju zemlje. Vlada je održavala posebne odnose sa ovim kompanijama, omogućavajući im da posluju čak i u slučaju invazije. Poruka je bila jasna: možete imati ogromnu vojsku, ali naše društvo i privreda će nastaviti da funkcionišu bez obzira na sve.
“Bila je to snažna poruka i funkcionisala je. Švedska ekonomija, bez obzira na rusku pretnju, nastavila je da funkcioniše. Čak je i rasla”, kaže Brav.
